Kada se oko 2020. godine omasovio broj preduzetnika u našoj državi, javila se potreba da se ispita samostalnost preduzetnika u obavljanju aktivnosti, tačnije, da se spreči zloupotreba paušalnog oporezivanja, pre svega situacije u kojima firme angažuju fizička lica kao fiktivne preduzetnike, umesto da ih angažuju legalno putem ugovora o radu.
Cilj ovog testa jeste da Poreska uprava proveri svaki ugovoren odnos između nalogodavca i paušalca ili drugih preduzetnika, kako bi se isključila mogućnost da se oporezivanje zloupotrebi.
Ostanite sa nama do kraja teksta i saznajte sve o testu samostalnosti, šta donosi, kako izgleda i šta ako paušalac ne prođe ovaj test.
Šta je test samostalnosti?
Test samostalnosti je mehanizam koji je uveden u cilju sprečavanja zloupotreba paušalnog oporezivanja i prikrivenih radnih odnosa. Njegova primena počela je 1. marta 2020. godine, a odnosi se na preduzetnike, uključujući i paušalce, koji pružaju usluge pravnim licima ili drugim preduzetnicima.
Razlozi za uvođenje ovog testa mogli bi se rezimirati na sledeći način:
- Izbegavanje doprinosa i poreza – Poslodavci su na taj način izbegavali plaćanje doprinosa za penzijsko, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, jer su troškovi angažovanja paušalca znatno manji od troškova zaposlenog.
- Narušavanje tržišne konkurencije – Zbog masovnog angažovanja paušalaca umesto redovno zaposlenih, dolazilo je do nelojalne konkurencije među firmama, što je ugrožavalo čitavo tržište.
- Zaštita radnih prava – Paušalci koji rade kao zaposleni nisu imali prava na godišnji odmor, bolovanje, trudničko, radno vreme i slično.
- Obezbeđivanje stabilnijeg budžetskog priliva – Redovno zaposlenje donosi veće i sigurnije prihode za budžet države kroz doprinose i poreze, a na ovaj način to nije bilo moguće.
Dakle, ovaj test je nastao sa namerom da se napravi jasna razlika ko posluje kao nezavisni preduzetnik a ko je ustvari prikriveni radnik koji nema zaštitu i koji ima znatno manje poreske obaveze za poslodavca.
Šta donosi test samostalnosti?
Pored uvida ko posluje kao nezavisni preduzetnik, test samostalnosti donosi direktno sprečavanje fizičkih lica da se registruju kao preduzetnici, najčešće paušalci, kako bi izbegli zaključenje ugovora o radu i obaveze koje iz toga proizilaze.
U prvi mah čini se da je test najviše benefita doneo Poreskoj upravi. Ekspanzijom radnih pozicija, naročito u IT sektoru, Poreska uprava je testom samostalnosti mogla da indetifikuje slučajeve zloupotrebe i da preuzme odgovarajuće mere. Međutim, uvođenje testa zapravo je doprinelo ekonomiji i sprečilo brojne negativne posledice u celini.
Uvođenje testa donelo je:
· Smanjenje sive ekonomije i sprečavanje rada na “crno”
· Zaštitu prava radnika jer se radnicima u prikrivenom radnom odnosu vraća status zaposlenih i s tim i prava na bolovanje, godišnji odmor, trudničko, minimalnu zaradu, radno vreme
· Ravnopravnu poziciju na tržištu jer svi postaju podjednako obavezni i ne mogu da stiču prednost angažovanjem paušalaca (prikrivenih radnika) umesto regularnih zaposlenih
· Stabilnost u penzionom i zdravstvenom fondu jer su svi postali obavezni da izmiruju dugovanja umesto da ih izbegavaju
· Razvijanje stabilnosti pravog preduzetništva jer su se jasno odvojili pravi preduzetnici koji posluju samostalno u odnosu na one koji su formalno deo firme, ali imaju status zaposlenog kod poslodavca
Dakle, pored zaštite od zloupotrebe, zaštite budžeta i istih pravila za sve, test samostalnosti je doneo i značajno veću poresku disciplinu i zdravo, pravednije ekonomsko okruženje.
Kako izgleda test samostalnosti za paušalce?
Test samostalnosti sastoji se od devet pitanja, kriterijuma koji podrazumevaju različite aspekte poslovnog odnosa između preduzetnika i nalogodavca.
Pitanja se odnose na:
· Radno vreme i dostupnost preduzetnika
· Korišćenje prostorija klijenta od strane preduzetnika
· Stručno usavršavanje preduzetnika
· Način zapošljavanja, odnosno angažovanja preduzetnika
· Korišćenje alata, opreme i upravljanje radom preduzetnika
· Zavisnost prihoda preduzetnika (najmanje 70%)
· Poslovne rizike
· Zabranu poslovanja sa drugim naručiocima posla
· Broj radnih dana
Ako paušalac ispunjava pet ili više datih kriterijuma, smatra se da nije samostalan.
Uputstvo za primenu testa samostalnosti
Na sajtu Poreske uprave Republike Srbije nalazi se uputstvo za primenu testa samostalnosti, koje detaljno objašnjava svaki od devet kriterijuma i pruža smernice za njihovu primenu. Ovo uputstvo ima za cilj da obezbedi doslednu primenu testa i pruži transparentnost preduzetnicima i nalogodavcima u vezi sa njihovim obavezama.
Pogledajte detaljno uputstvo za primenu testa samostalnosti.
Kad se obavlja test samostalnosti?
Test samostalnosti se primenjuje:
- Kada Poreska uprava izda zahtev – najčešće tokom poreske kontrole ili provere;
- Kada postoji sumnja u prikriveni radni odnos – npr. ako preduzetnik ima jednog klijenta od kog ostvaruje gotovo sav prihod;
- Na inicijativu samog klijenta (naručioca) – firme koje angažuju paušalce često same analiziraju odnos kako bi se zaštitile od potencijalnih poreskih rizika.
Šta ako se ne prođe test samostalnosti i koje su sankcije za pad na testu samostalnosti?
Ako Poreska uprava testom utvrdi da preduzetnik nije samostalan, prihod koji je preduzetnik ostvario definiše se kao prihod od nesamostalnog rada. Na sve te prihode koji su tako definisani, potom se primenjuju porezi i doprinosi koji važe za zarade zaposlenih.
Mere mogu da uključuju sledeće:
- porez na dohodak građana
- doprinose za socijalno
- kamate na neblagovremeno izmirene obaveze
Kada se sve ove mere saberu, postoji šansa da se ukupne poreske obaveze toliko povećaju da poslovanje kao paušalac postane totalno neisplativo. Test samostalnosti zaslužan je za značajno smanjenje zluopotrebe paušalnog oporezivanja i detektovanje prikrivenih radnih odnosa. Svim paušalcima savetuje se pažljiva analiza poslovnih odnosa sa klijentima kako bi se osigurala usklađenost sa propisima i izbegle kazne i sankcije.
