Ukoliko ste paušalni preduzetnik, dobro je da znate da imate pravo na naknadu za vreme bolovanja. Paušalci imaju specifičan poreski status i nemaju poslodavca koji bi im isplaćivao zaradu tokom odsustva. To ne znači da bi u slučaju bolesti ostali bez finansijske zaštite.
Paušalni preduzetnici nemaju obavezu da vode klasičnu evidenciju prihoda i rashoda, ali svakako plaćaju porez po paušalnom iznosu. Ovakav vid oporezivanja pojednostavljuje poslovanje, ali podrazumeva i specifične obaveze prema Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
Kada redovno izmirujete doprinose i ako ste prijavljeni na obavezno zdravstveno osiguranje, imate pravo da tražite refundaciju bolovanja preko RFZO.
U nastavku saznajte pod kojim uslovima se ovo pravo ostvaruje, koja dokumentacija je potrebna i kako izgleda postupak refundacije.
Preduzetnik paušalac na bolovanju
Paušalno oporezovani preduzetnik ima pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja, pod uslovom da je prijavljen na obavezno zdravstveno osiguranje i da su doprinosi redovno plaćeni. Naknadu ne isplaćuje poslodavac, jer ga paušalac nema, već Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Tokom bolovanja, paušalac mora privremeno da obustavi obavljanje delatnosti u APR-u, tačnije preporučljivo je da stavi firmu u stanje mirovanja kako RFZO ne posumnjao da se i dalje ostvaruje prihod. Ovo važi samo ako nema zaposlenih, u suprotnom, radnja može nastaviti da funkcioniše, ali se naknada i dalje ostvaruje individualno.
Prvih 30 dana bolovanja trošak je u potpunosti na teret samog preduzetnika. On je dužan da i tokom tog perioda nastavi sa plaćanjem doprinosa, i to najmanje na najnižu propisanu osnovicu. Tek od 31. dana bolovanja RFZO preuzima isplatu naknade.
Da bi RFZO preuzeo trošak, potrebno je da Poreska uprava izda potvrdu o osnovici na koju su doprinosi plaćani. Bez ove potvrde nema naknade.
Dobra vest za preduzetnike koji su radnju stavili u mirovanje jeste da tada prestaje obaveza plaćanja paušalnog poreza. Doprinosi za zdravstveno osiguranje i dalje ostaju na njihovom teretu, kao i porez na zaradu ukoliko dobijaju naknadu za bolovanje.
RFZO isplaćuje bruto naknadu na račun paušalca kao fizičkog lica koji je obavezan da samostalno plaća poreze i doprinose iz tog iznosa. Tako da, iako se troškovi poslovanja značajno smanjuju, oni nisu u potpunosti ukinuti.
Bitno je znati da paušalac ima pravo na:
· 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci – za bolovanje do 30 dana,
· 100% naknade – u slučaju povrede na radu, profesionalne bolesti ili održavanja trudnoće.
Da li bolovanje ide u prihod paušalcima?
Ne, naknada koju paušalac prima od RFZO-a za vreme bolovanja ne ulazi u oporezivi prihod i ne utiče na granicu za ostanak u paušalnom sistemu. Reč je o ličnom primanju po osnovu zdravstvenog osiguranja, a ne o prihodu od obavljanja delatnosti.
Zato ne treba da evidentirate ovu uplatu kao poslovni prihod, niti da je uključujete u izveštaje koji se odnose na poslovanje firme.
Paušalac u zahtevu za refundaciju sam bira da li želi da naknada za bolovanje bude isplaćena na:
· lični tekući račun – kao fizičko lice
· poslovni račun preduzetnika – ako mu tako više odgovara radi praćenja priliva
U praksi je češći izbor lični tekući račun, upravo zato što se taj novac ne smatra poslovnim prihodom i ne podleže oporezivanju.
Kako paušalci refundiraju bolovanje?
Da bi paušalac ostvario pravo na refundaciju bolovanja, potrebno je da podnese zahtev nadležnoj filijali RFZO-a. Postupak se pokreće nakon što lekar otvori bolovanje i izda odgovarajuće doznake.
Koraci za refundaciju:
1. Prikupiti dokumentaciju koja uključuje:
· overene doznake sa brojem dana bolovanja
· potvrdu o uplaćenim doprinosima (M obrazac ili uverenje iz Poreske uprave)
· kopiju rešenja o registraciji preduzetnika (APR)
· kopiju lične karte
· broj računa za isplatu (lični ili poslovni)
· izjava da za vreme bolovanja niste obavljali delatnost (ako nemate zaposlene)
2. Podneti zahtev u nadležnoj filijali RFZO-a ličnim odlaskom ili preporučenom poštom
3. Sačekati rešenje – RFZO odlučuje o pravu na naknadu, a isplata sledi nakon pozitivnog rešenja.
Rok za podnošenje zahteva je najčešće 30 dana od završetka bolovanja, pa je važno da ne kasnite. Naknada se isplaćuje retroaktivno za sve dane odsustva, počev od prvog dana bolovanja.
Da li refundiranje bolovanja ide u promet paušalcima?
Ne, refundacija bolovanja ne ulazi u promet paušalca. Iako sredstva mogu biti uplaćena na poslovni račun, ova naknada se ne smatra prihodom od obavljanja delatnosti.
Takođe ne utiče na paušalni limit, ne primer, limit od 6 miliona dinara godišnje za ostanak u sistemu.
To je lično pravo preduzetnika po osnovu zdravstvenog osiguranja, a ne poslovni prihod. Zbog toga se ne evidentira u KPO knjigu, niti se prikazuje u bilo kom poreskom izveštaju koji se odnosi na poslovanje.
Kako popuniti obrazac za paušalca koji je na bolovanju?
Paušalac koji želi da ostvari pravo na naknadu za bolovanje popunjava poseban obrazac zahteva za refundaciju koji se dobija u filijali RFZO ili na njihovoj zvaničnoj internet stranici.
Koraci za popunjavanje obrasca:
· Upisati lične podatke (ime, prezime, JMBG, adresu)
· Upisati podatke o preduzetničkoj radnji (PIB, matični broj iz APR-a)
· Navesti period trajanja bolovanja i ukupan broj dana sa overenih lekarskih doznaka
· Priložiti kopije overenih doznaka o bolovanju
· Priložiti dokaz o uplati doprinosa za zdravstveno osiguranje (M obrazac ili uverenje Poreske uprave)
· Navesti broj računa na koji se traži uplata naknade (lični ili poslovni račun)
· Potpisati obrazac i priložiti kopiju lične karte,
Važno je da svi podaci budu tačni i u skladu sa dokumentacijom, jer nepravilno popunjeni zahtevi mogu dovesti do odbijanja ili odlaganja isplate.
