Došli smo u vreme kada ne težimo samo za državnim poslom. Uz stabilnost koju taj posao donosi, mnogi razmišljaju o slobodnoj i dodatnoj zaradi “sa strane”, a koju donosi otvaranje paušalne firme. Mnogi zaposleni u državnim firmama imaju ideju, hobi ili stručnu veštinu koju žele da pretvore u privatni angažman nakon radnog vremena.
Tu se, međutim, javlja čuvena nedoumica – Da li je to uopšte dozvoljeno? I šta kaže zakon ako neko radi, recimo, u školi, bolnici, opštini ili javnom preduzeću, a želi da otvori PR radnju za marketing, programiranje, kreativne usluge, edukaciju ili bilo koju drugu delatnost?
Dobra vest je da je ova kombinacija potpuno moguća, ali samo ako se poštuju nekoliko vrlo jasnih pravila. Upravo zato je važno da razumete granicu između onoga što zakon smatra sukobom interesa i onoga što je sasvim uredna dodatna delatnost.
Paušalac istovremeno zaposlen u državnoj firmi — uslov
Paušalna radnja sama po sebi nije zabranjena državnim zaposlenima. Naprotiv, veliki broj ljudi u javnom sektoru ima registrovanu delatnost van radnog vremena.
Zabrana postoji samo u situacijama kada se posao u paušalu preklapa sa službenim ovlašćenjima u državnoj firmi, ili kada bi mogao da utiče na nepristrasnost zaposlenog. Takođe, ako je rad u državnoj službi definisan zakonom kao „državni službenik“, a ne „zaposleni po opštem ugovoru o radu“, postoje razlike o kojima se treba informisati kod poslodavca i u ugovoru o radu.
Sve u svemu, to u praksi izgleda ovako:
- Medicinska sestra može da ima PR radnju za prodaju kolača ili grafički dizajn, ali ne može privatno da pruža zdravstvene usluge koje su u nadležnosti ustanove u kojoj radi.
- Nastavnik može da drži privatne časove.
- Programer zaposlen u državnoj agenciji može da radi projekte koji nisu u sukobu sa njegovim službenim zadacima.
- Službenik u opštini ne može da nudi usluge koje se preklapaju sa poslom opštinske uprave, ali može da ima preduzetničku radnju potpuno druge delatnosti.
Dakle, kao što možete da vidite, uopšte se u praksi ne dovodi u pitanje da li je paušal dozvoljen, sporno je samo pitanje šta se tačno radi i koje se usluge pružaju kroz paušalnu firmu.
Kako se utvrđuje da li postoji sukob interesa između privatnog i državnog posla?
Sukob interesa nastaje ako privatna delatnost utiče na obavljanje službenih dužnosti ili ako bi preduzetnik mogao da ima korist zbog svog položaja u državi.
Zato se delatnosti koje izaberete u paušalu posmatraju kroz dva pitanja:
- Da li privatni posao ima ikakvu vezu sa mojim državnim poslom?
- Da li kroz PR radnju mogu da dođem u situaciju da utičem na odluke koje službeno donosi moja institucija?
Ukoliko je odgovor na oba pitanja “ne“, vaša delatnost je, verovatno dozvoljena i ne postoji sukob interesa.
Za većinu kreativnih, edukativnih, IT, konsultantskih i zanatskih zanimanja sukob ne postoji ni u tragovima. Problem nastaje kada postoji mogućnost da službena funkcija utiče na privatnu zaradu i tada delatnost mora da bude izbegnuta.
Da li je potrebna saglasnost poslodavca?
Mnogi se pitaju ono čuveno – A šta ako mi poslodavac jednostavno ne dozvoli da otvorim firmu, ima li on pravo na to?
Istina je da većina državnih institucija ima sopstvena pravila o dodatnoj delatnosti. U najvećem broju slučajeva dovoljno je da obavestite poslodavca, a ponekad je potrebna i zvanična saglasnost.
Saglasnost zavisi od sektora do sektora. Tako se u školstvu i zdravstvu često zahteva obaveštenje, u policiji i opštinskim organima može da bude potreban i strožiji režim, te je potrebno da se dodatno informišete oko specifičnih uslova.
Međutim, bez preterane brige. Cilj ovoga nije da se zabrani privatni posao, već da se potvrdi da ne postoji rizik od preklapanja ovlašćenja. Kada delatnost nema dodirnih tačaka sa državnim poslom, saglasnost se najčešće daje bez ikakvih problema.
Kako funkcioniše radno vreme i dodatni angažman?
Paušalna radnja se vodi kao privatna delatnost van radnog vremena. Zakon ne propisuje koliko sati sme da radi paušalac, ali jasno propisuje da državni posao mora da se obavlja uredno i kao i da ne “trpi” zbog dodatnog angažmana.
To znači da paušalac može da radi uveče, vikendom ili u vreme koje ne remeti njegovo službeno radno vreme.
U praksi, najveći broj država zaposlenih paušalaca radi kao konsultant, grafički dizajner, web developer, edukator, prevodilac, trener ili zanatlija, sve to su delatnosti koje ne utiču na redovni posao i čije usluge mogu da se pružaju van zvaničnog radnog vremena.
Može li paušalac zaposlen u državnoj firmi da izdaje fakture državnim institucijama?
I ovde je odgovor potvrdan. Može, ali ne svojoj instituciji. Zaposleni u školi ne može da izdaje fakture svojoj školi. Takođe, službenik opštine ne može da naplati uslugu svojoj opštini. Sve to se vodi kao direktan sukob interesa.
Međutim, ne postoji ograničenje kada su u pitanju druge škole, druge opštine, privatne firme ili potpuno nepovezani javni projekti. Naravno, opet pod uslovom da njegov posao u paušalu nema nijednu tačku koja utiče na njegov službeni rad.
Šta je sa porezima i doprinosima kada radnik ima i državni posao i paušal?
Ovo je česta briga, ali rešenje je jednostavno. Zaposleni u državnoj firmi već ima plaćene doprinose preko poslodavca. Kada otvori paušal, on plaća samo fiksni paušalni porez i doprinose do minimalne osnovice, bez “duplog plaćanja“.
U praksi, to znači da paušalac koji je zaposlen plaća niže doprinose nego paušalac koji nije u radnom odnosu.
Dakle, ukoliko planirate da otvorite svoju agenciju, a zaposleni ste, budite bez brige. Državni posao i paušal mogu da idu zajedno, ali uz jasne granice.
Najvažnije je da vaša privatna delatnost bude transparentna, prijavljena poslodavcu i da ne postoji nikakav uticaj na službene obaveze, tj. da ne postoji sukob interesa.
Uz pravilno postavljene granice, paušalni rad može da bude odlična dopuna plate, prostor za lični razvoj ili način da vaše preduzetničke ideje žive paralelno, uz sigurnost i državni posao, bez potrebe da birate ili da se nečega odričete.