I kad posao ide odlično i kad nema klijenata, treba uzeti u obzir pitanje: Da li je u paušalu moguće poslovati sa gubitkom?
Ovo nas posebno brine u situacijama kada je posao slabiji, nema dovoljno klijenata ili kada firma stoji zbog porodiljskog, bolesti ili drugih privatnih razloga, ali, sve i da posao ide savršeno, ovo je važna tema o kojoj treba govoriti. Iako termin “gubitak“ zvuči kao nešto bi trebalo da zabrine, u paušalnom sistemu on formalno ne postoji, jer paušalci ne knjiže rashode i nemaju bilansnu obavezu da prikažu plus ili minus.
Međutim, postoji situacija u kojoj Poreska uprava može da proceni da je poslovanje neuobičajeno nisko, nerealno ili nelogično u odnosu na vrstu delatnosti.
Zato je važno da razumete zašto se ovakve situacije javljaju, kada predstavljaju rizik i kako se paušalac brani, ne bilansima, već dokazima da firma nije “fiktivna” i da zaista posluje.
Šta uopšte znači „gubitak“ kod paušalca i kada nastaje problem?
Paušalci nemaju obavezu da vode evidenciju rashoda, ne prikazuju rezultat poslovanja, pa pravni termin “gubitak” u paušalnom preduzetništvu ne postoji.
Međutim, u praksi se ovaj izraz koristi kada paušalac ima vrlo nizak prihod, dug period bez ikakvog priliva ili poslovanje koje deluje nesrazmerno obimu posla koji bi se očekivao prema šifri delatnosti.
U tim slučajevima Poreska uprava ne tvrdi da postoji minus, već proverava da li paušalac stvarno radi.
Problem može da se javi u situacijama kada prihodi padaju na nivo koji ne odgovara tipičnom opsegu za datu delatnost, ako postoje veliki prekidi bez objašnjenja ili ako se sumnja da je paušal otvoren samo formalno, dok se suštinski ne obavlja samostalna delatnost.
Drugim rečima, problem nije mali prihod sam po sebi, već situacija u kojoj je prihod toliko nizak da Poreska počinje da sumnja da je poslovanje zaista i odigrava.
Paušalac si? Vodi poslovanje bez knjigovođe i bez glavobolja, sve u par klikova.
Fakture, automatska KPO knjiga, zakonski limiti, nalozi za brzo plaćanje poreza, podsetnici i još mnogo toga. Sve radiš sam, jednostavno, tačno i na vreme - sve u par klikova.
Zašto paušalci često imaju nizak prihod?
Pored mnogih benefita koje paušalno preduzetništvo nudi, od organizacije rada, slobodnog vremena i drugih prednosti, mnogim biznisima je zajedničko i da veoma često imaju neujednačen tempo rada.
Neke delatnosti su sezonske, druge zavise od tržišta, treće od individualnih klijenata. Zatim postoje periodi kada se paušalac bavi razvojem, priprema projekte, radi na brendiranju ili prelazi na novi način poslovanja – što znači da postoji rad, ali naplata kasni.
U praksi, najčešći razlozi malog ili neredovnog prihoda mogu biti:
- početak poslovanja
- duži period bez klijenata
- privremena pauza zbog porodiljskog ili zdravstvenih razloga
- sezonski karakter posla
- selidbe
- adaptacije, ulaganje u novu opremu ili rebrendiranje
Takođe, vrlo česta situacija je da paušalac ima rad, ali se nalazi u fazi pregovora ili pripreme projekata koji još nisu došli do naplate.
Sve ove situacije su normalne i same po sebi ne predstavljaju rizik, sve dok postoji dokaz da se delatnost zaista obavlja ili da postoji realan razlog za privremeni prekid.
Kako paušalac dokazuje da nije poslovao sa gubitkom?
U slučaju poreske kontrole, paušalac se ne brani bilansima i računima, već dokumentima koji pokazuju da delatnost postoji.
Najvažniji dokaz su, kao i uvek, bankovni izvodi, odnosno prilivi. Oni su verodostojni čak i kada su mali, jer pokazuju najbitnije – da firma funkcioniše.
Ukoliko priliva nema duže vreme, važno je pokazati da je delatnost aktivna kroz ugovore, ponude, mail komunikaciju, sklopljene dogovore, pregovore, rad na projektima, marketinške aktivnosti ili vidljivost online.
U praksi, poreski inspektori veoma cene jasnu priču o tome šta se dešavalo u periodu bez naplate. Na primer, ako je paušalac bio na porodiljskom ili imao zdravstvene probleme, dovoljno je dokumentovati period odsustva. Ako je delatnost sezonska, dovoljno je objasniti sezonski karakter, prikazati evidenciju poslovnih prihoda iz istog perioda prošle godine radi uporednika i slično. Ako je pauza bila deo tranzicije poslovanja, preporučljivo je pokazati sajt, portfolio, Instagram objave, komunikaciju sa klijentima ili rad na novoj ponudi usluga.
Paušalac se, dakle, brani dokazima aktivnosti, a ne brojkama prihoda.
Da li paušalac sme da nema prihode duže vreme?
Ovo pitanje zabrinjava mnoge, jer ne znaju šta će se dogoditi i koliko je zaista potrebno vremena da posao zaista “krene”.
I u ovoj situaciji je odgovor potvrdan, ali treba da ima logično objašnjenje. Poreska uprava obraća pažnju tek kada period bez priliva traje neobično dugo za neku delatnost ili kada nema nikakvih tragova poslovne aktivnosti.
Pauza od nekoliko meseci ne predstavlja problem ako postoji logično objašnjenje: trudnoća, bolest, selidba, sezona, privremeno smanjenje obima posla ili rad na projektima koji su u toku, ali još uvek nisu naplaćeni.
Kod potpuno nesezonskih delatnosti koje tokom cele godine imaju nula prihoda, Poreska može da posumnja da je agencija otvorena samo formalno. Zato se u praksi preporučuje da paušalac održava makar minimalan priliv tokom godine ili da vodi kratke zapise o svom radu, pregovorima, pripremi projekata ili marketingu.
Kako paušalac može da “izvuče” slabiju godinu?
Imali ste slabije prihode tokom cele godine, ali ne želite za “zapadnete za oko” poreskoj inspekciji? U tom slučaju je najbolje rešenje da održavate kontinuitet aktivnosti. To u praksi ne mora nužno da znači prihod od velikih projekata, već dokaz da se delatnost realno obavlja.
Od koristi može da bude i da redovno ažurirate:
- sajt
- portfolio
- društvene mreže
- cenu usluga
Sve ovo su jasni pokazatelji da ste aktivni na tržištu. Važno je i da šifra delatnosti bude usklađena sa tim šta zaista radite, jer nelogična šifra može da izazove dodatna pitanja.
Dakle, poslovanje “sa gubitkom“ u paušalu formalno ne postoji. No, problemi mogu da nastanu kada prihodi dugo izostaju i kada poslovanje izgleda kao da nije realno.
Paušalni model, međutim, dozvoljava oscilacije, pauze, sporije periode i sezonski “pik” u radu sve dok postoji dokaz da se delatnost obavlja i da prihodi, iako mali, imaju logično objašnjenje.
U većini slučajeva, jedna slabija godina ne predstavlja nikakav rizik. Ključ je u tome da paušalac može da pokaže da radi, da komunicira sa klijentima, da postoji aktivnost i da je svaki period bez prihoda rezultat realnih okolnosti, a ne fiktivnog statusa firme.
Dokaze o poslovanju i aktivnostima firme možete priložiti i iz aplikacije Paušalko u kojoj imate evidentirane sve prihode, KPO knjigu, poreze i dokumentaciju.