Lična zarada ili knjige: šta biraš posle izlaska iz paušala

Prešao si limit od 6.000.000 dinara i paušal je gotov. Ili si tek blizu granice, pa želiš unapred da znaš šta te čeka. U oba slučaja stižeš do iste raskrsnice: "knjige" nisu jedan režim nego dva, a razlika između njih se na pristojnoj dobiti meri milionima dinara godišnje.

U ovom tekstu prolazimo kroz to šta ti se dešava odmah po gubitku paušala, koje tri opcije imaš za narednu godinu, računicu odluke na konkretnim ciframa i dva roka (31. oktobar i 15. decembar) koji određuju šta ti je uopšte dostupno.

Ukratko:

• Knjige ne počinju na dan prelaska limita: probiješ li 6M u prvoj polovini godine, knjige vodiš od 1. jula; probiješ li ga u drugoj polovini, tek od 1. januara naredne godine (član 42 ZPDG). Do tada si i dalje paušalac.
• U godini u kojoj izgubiš paušal lična zarada nije opcija (mišljenje MF br. 430-00-7/2020-04): od početka knjiga plaćaš samooporezivanje.
• Zamka za drugu polovinu godine: 15. decembra si formalno još paušalac, pa opredeljenje za ličnu zaradu za narednu godinu u praksi ne prolazi. To često znači celu narednu godinu na samooporezivanju.
• Za narednu godinu inače biraš između samooporezivanja (podrazumevano), lične zarade (obaveštenje do 15.12) i, ako ti promet padne ispod 6M, povratka u paušal (zahtev do 31.10).
• Na dobiti od 6.300.000 din razlika između samooporezivanja i lične zarade je preko 2 miliona dinara godišnje (parametri za 2026).
• Gubitak paušala ne znači automatski PDV: to je tek preko 8.000.000 din prometa u 365 dana.

Prvo da raščistimo pojmove: "knjige" su dva režima

Kad ljudi kažu "ispao sam iz paušala, sad sam na knjigama", to zvuči kao jedna stvar. Nije. Preduzetnik koji vodi poslovne knjige bira između dva načina oporezivanja:

1. Samooporezivanje (oporezivanje stvarne dobiti). Porez (10%) i pun set doprinosa obračunavaju se na celokupnu oporezivu dobit, efektivno oko 45%. Ovo je podrazumevani režim: ako se ni za šta ne opredeliš, tu si.
2. Lična zarada (član 33a ZPDG). Sam sebi opredeliš mesečnu "platu" i samo na nju plaćaš porez i doprinose kao zaposleni, a preostalu dobit oporezuješ sa svega 10%, bez doprinosa. Knjige vodiš potpuno isto, razlika je samo u obračunu nameta.

Kako lična zarada tačno funkcioniše, sa svim detaljima mehanike, objasnili smo u posebnom tekstu o ličnoj zaradi preduzetnika. Ovde nas zanima samo odluka: koji od ta dva režima da izabereš kad ti paušal više nije opcija.

Godina u kojoj gubiš paušal: tu izbora nema

Kad pređeš limit od 6.000.000 dinara, Poreska uprava ti rešenjem ukida pravo na paušal, ali knjige ne počinju istog dana. Član 42 ZPDG deli godinu na dva scenarija:

• Limit probiješ u prvoj polovini godine (1.1–30.6): poslovne knjige vodiš od 1. jula tekuće godine.
• Limit probiješ u drugoj polovini godine (1.7–31.12): knjige vodiš od 1. januara naredne godine.

Do tog datuma si i dalje paušalac: vodiš KPO i plaćaš mesečne obaveze iz poreskog rešenja. Uz to ide i administrativni korak: poresku prijavu PPDG-1S podnosiš u roku od 15 dana od datuma koji ti u rešenju piše kao početak vođenja knjiga.

A od trenutka kad knjige krenu, do kraja te godine: samooporezivanje, bez alternative. Ministarstvo finansija je u mišljenju br. 430-00-7/2020-04 zauzelo stav da preduzetnik koji tokom godine izgubi pravo na paušal ne može iste godine da se opredeli za ličnu zaradu.

Zašto je druga polovina godine gora

Zvuči kontraintuitivno, ali probijanje limita u septembru košta više od probijanja u aprilu:

• April: knjige od 1. jula, na samooporezivanju si šest meseci. Do 15. decembra si već "knjigaš", pa uredno predaš opredeljenje za ličnu zaradu i od 1. januara si na povoljnijem režimu.
• Septembar: do 31. decembra si paušalac, knjige počinju 1. januara. Ali 15. decembra, kad ističe rok za ličnu zaradu, formalno si i dalje paušalac, pa opredeljenje za narednu godinu u praksi ne prolazi kroz ePorezi. Rezultat: cela naredna godina na samooporezivanju, a lična zarada tek od godine posle nje.

Na ovaj problem struka godinama ukazuje, a u javnoj raspravi iz juna 2026. predloženo je rešenje: da preduzetnik koji izgubi paušal može na ličnu zaradu u roku od 15 dana od prestanka prava. To je i dalje samo predlog: nije usvojen niti objavljen u Službenom glasniku, pa dok se to ne desi, važe pravila opisana gore. Status predloga pratimo u tekstu o limitu od 8 miliona.

I još jedna česta zabuna: prelazak 6M ne gura te automatski u PDV. PDV prag je posebna granica od 8.000.000 din u bilo kojih 365 uzastopnih dana; probiješ li i nju, paušal prestaje odmah, a u PDV sistemu si već od narednog dana. Šta te tada čeka, opisali smo u tekstu šta se dešava kad paušalac pređe 8 miliona. A kako se promet za limit od 6M tačno računa, proveri u tekstu o limitu za paušalce.

Odluka za narednu godinu: tri puta

Od 1. januara naredne godine otvaraju ti se opcije. Tačnije, jedna ti se dešava sama, a za druge dve moraš da reaguješ u roku:

1. Ostaneš na samooporezivanju. Ne podnosiš ništa, ovo je podrazumevano stanje. Za većinu je i najskuplje, kao što ćeš videti u računici.
2. Pređeš na ličnu zaradu. Obaveštenje podnosiš elektronski preko portala ePorezi, najkasnije do 15. decembra, sa primenom od 1. januara. Jednom dato opredeljenje ne obnavlja se svake godine: važi dok ga ne povučeš, u istom roku. Propustiš li 15. decembar, cela naredna godina prolazi na samooporezivanju. I podsetnik iz prethodnog odeljka: ako si limit probio u drugoj polovini godine, prvo opredeljenje ti u praksi prolazi tek 15. decembra naredne godine.
3. Vratiš se u paušal. Moguće tek kad ti promet u kalendarskoj godini ostane ispod 6.000.000 din. Ako si limit prešao u 2026, za 2027. povratka nema (gleda se promet iz 2026). Ali ako ti 2027. prođe ispod 6M, zahtev za paušal podnosiš do 31. oktobra 2027. i od 2028. si ponovo paušalac, pod uslovom da nisi u PDV-u i da ti je delatnost dozvoljena.

Računica odluke: samooporezivanje vs. lična zarada

Uzmimo tipičan primer nekoga ko je upravo izašao iz paušala: uslužna delatnost, godišnji prihod 7.000.000 din, priznati troškovi 700.000 din, dakle oporeziva dobit 6.300.000 din. Računamo sa zvaničnim parametrima za 2026: doprinosi ukupno 35,05% (PIO 24%, zdravstveno 10,3%, nezaposlenost 0,75%), najniža mesečna osnovica doprinosa 51.297 din, neoporezivi iznos zarade 34.221 din.

Napomena o računici: obračun je pojednostavljen da se vidi logika razlike (kod samooporezivanja se, na primer, plaćeni doprinosi priznaju kao rashod, pa je efektivno opterećenje nešto niže od prostog zbira stopa), a parametri se menjaju svake godine. Pre odluke izračunaj na svojim ciframa ili nam se javi da ti pomognemo.

Kod samooporezivanja porez (10%) i doprinosi (35,05%) pogađaju celu dobit, efektivno oko 45%. Kod lične zarade sebi opredeliš, recimo, bruto zaradu od 52.000 din mesečno (tik iznad najniže osnovice doprinosa): na nju plaćaš oko 20.000 din mesečno (doprinosi ≈ 18.230 din + porez 10% na deo iznad neoporezivih 34.221 din ≈ 1.780 din), a ostatak dobiti ide kroz 10%.

Razlika: preko 2.000.000 dinara godišnje, na identičnoj dobiti i identičnim knjigama. Za poređenje, kao paušalac si na osnovicu od 60.000 din plaćao ukupno oko 27.000 din mesečno, dakle oko 324.000 din godišnje. Lična zarada te vraća bar blizu tog reda veličine, samooporezivanje ni približno.

Kada samooporezivanje ipak nije loš izbor

Pošteno je reći i drugu stranu, mada je uska:

• Vrlo mala dobit. Doprinosi se i kod lične zarade plaćaju najmanje na najnižu osnovicu (za 2026: 51.297 din mesečno, dakle oko 615.000 din godišnje). Ako ti je dobit blizu tog nivoa, razlika između režima se topi.
• Period do prve prilike za opredeljenje. Od početka obaveze vođenja knjiga (1. jul, odnosno 1. januar) pa do prvog 1. januara od kog ti opredeljenje važi, na samooporezivanju si po sili propisa. Tu se ništa ne bira, samo se preživi.

Za sve ostale slučajeve, sa dobiti od nekoliko miliona dinara, matematika je jednoznačna: doprinosi na celu dobit su najskuplji deo priče, a lična zarada ih ograničava na deo koji sam odrediš.

Šta još ulazi u odluku, pored poreza

• Troškovi se sada priznaju. Za razliku od paušala, na knjigama ti oprema, zakup, softver i podizvođači smanjuju oporezivu dobit, u oba režima. Što su ti troškovi veći, to je izlazak iz paušala manje bolan.
• Penzijski osnov. Kroz ličnu zaradu doprinose uplaćuješ na jasno definisanu osnovicu koju sam biraš, što utiče na budući staž i penziju.
• Doprinosi imaju plafon. Obračunavaju se najviše do najviše godišnje osnovice (za 2026: 8.793.840 din), pa kod vrlo velike dobiti efektivni procenat samooporezivanja pada. I dalje ostaje daleko iznad lične zarade.
• Knjigovođa ti treba u oba slučaja. To je trošak knjiga kao takvih, ne razlika između samooporezivanja i lične zarade.
• Godišnji porez na dohodak građana plaća se na visoke prihode nezavisno od toga koji režim izabereš.

Dva roka, jedan redosled

Odluke idu hronološki, i to je zgodno, jer se prirodno nadovezuju:

1. 31. oktobar: ako uopšte možeš nazad u paušal (promet ispod 6M), prvo se odlučuje o tome. Detalji u tekstu o roku 31. oktobar.
2. 15. decembar: ako paušal nije opcija, ili ti se knjige više isplate, do ovog datuma se preko ePorezi opredeljuješ za ličnu zaradu za narednu godinu.

Oba roka su prekluzivna: nema naknadnih zahteva ni opravdanja. Ko propusti oba, celu narednu godinu provede na samooporezivanju, sa razlikom iz tabele iznad.

Umesto zaključka

Izlazak iz paušala nije katastrofa, ali jeste odluka sa cenovnikom. Ako te je limit već stigao: proveri u kom si scenariju (knjige od 1. jula ili od 1. januara) i da li ti opredeljenje za ličnu zaradu prolazi već ovog 15. decembra. Ako se limitu tek približavaš: prati promet u realnom vremenu, jer polovina godine u kojoj ga pređeš određuje da li te čeka šest meseci ili cela godina samooporezivanja.

Upravo za to postoji Paušalko: aplikacija ti prati promet i limite od 6 i 8 miliona u realnom vremenu, upozorava te pre nego što se približiš granici, a uz AI analizu poslovanja vidiš i šta te čeka na knjigama, uključujući poređenje lične zarade i samooporezivanja na tvojim ciframa. Ako ti je limit blizu, a odluka još nije pala, isprobaj Paušalka besplatno 15 dana i donesi je na brojevima, ne na pretpostavkama.