Lična zarada preduzetnika: šta je, kome se isplati i računica (2026)

Ako si paušalac, verovatno si već čuo da je "lična zarada mnogo povoljnija", ali retko ko objasni šta to zapravo znači i za koga. Kratko: lična zarada nije nešto što paušalac plaća. To je oblik oporezivanja koji postaje tvoja opcija tek kad pređeš na poslovne knjige, bilo dobrovoljno, bilo zato što si prešao limit i izgubio pravo na paušal.

Zato je ovo tekst za dve grupe: za paušalce koji su blizu granice od 6.000.000 dinara i žele da unapred znaju šta ih čeka, i za preduzetnike koji već vode knjige a plaćaju porez na način koji ih možda košta više nego što mora.

U nastavku ćeš videti šta je tačno lična zarada, po čemu se razlikuje od samooporezivanja, računicu u dinarima na konkretnom primeru, rok koji ne smeš da propustiš i jednu zamku koja mnoge košta cele godine.

Ukratko:

• Lična zarada nije za paušalce: postaje opcija tek kad pređeš na poslovne knjige (član 33a ZPDG).
• Doprinose plaćaš samo na zaradu koju sebi opredeliš, a preostalu dobit oporezuješ sa samo 10%.
• Na primeru dobiti od 3.000.000 din, razlika u odnosu na samooporezivanje je preko 800.000 din godišnje.
• Rok za opredeljenje je 15. decembar, sa primenom od 1. januara naredne godine.
• Ko izgubi paušal tokom godine, na ličnu zaradu može tek od naredne godine.

Šta je lična zarada preduzetnika

Lična zarada je uređena članom 33a Zakona o porezu na dohodak građana (ZPDG). Suština je jednostavna: preduzetnik koji vodi poslovne knjige može da se opredeli da sam sebi isplaćuje mesečnu "platu" i da se na nju oporezuje kao da je zaposleni.

To znači da svoju poslovnu godinu deliš na dva dela:

• Lična zarada koju sam odrediš. Na nju plaćaš porez na zaradu (10%) i pun set doprinosa (PIO i zdravstveno), isto kao za zaposlenog.
• Preostala dobit, odnosno sve što firma zaradi iznad zbira isplaćenih ličnih zarada. Na taj deo plaćaš samo 10% poreza na prihod od samostalne delatnosti, bez doprinosa (isplaćena lična zarada se u poreskom bilansu priznaje kao rashod).

Upravo tu je poenta. Doprinosi su najskuplji deo nameta, a kod lične zarade oni "pogađaju" samo onaj deo koji si sebi opredelio kao zaradu, ne celu dobit. Zato preduzetnici sa solidnom dobiti obično opredele nižu ličnu zaradu, a najveći deo profita provuku kroz stopu od 10%.

Lična zarada nije jedini oblik: sa čim se poredi

Preduzetnik koji vodi knjige ima dve mogućnosti kako da se oporezuje:

1. Samooporezivanje (oporezivanje na stvarnu dobit): porez i doprinosi se obračunavaju na celokupnu oporezivu dobit. Ovo je podrazumevani režim ako se ne opredeliš za ličnu zaradu.
2. Lična zarada (član 33a), kako je opisano gore.

Ako ti ovo zvuči komplikovano jer si do sada bio paušalac koji ni knjige ne vodi, pogledaj prvo kako izgleda prelazak iz paušala u knjige i obrnuto, pa se vrati na računicu.

Računica: lična zarada vs. samooporezivanje

Uzećemo preduzetnika koji je prešao na knjige i u toku godine ostvari neto dobit od 3.000.000 dinara. Poredimo dva scenarija.

Napomena o računici: iznosi ispod su ilustrativni, sa zaokruženim stopama, da bi se videla logika razlike. Tačne stope doprinosa, najniža mesečna osnovica i neoporezivi iznos menjaju se svake godine, pa pre odluke proveri aktuelne brojeve za tekuću godinu ili nam se javi da ti izračunamo na tvojim ciframa.

Kod samooporezivanja se na celu dobit obračunavaju porez (10%) i doprinosi (PIO 24% + zdravstveno 10,3% = 34,3%), efektivno oko 44%. Kod lične zarade recimo da sebi opredeliš zaradu od 50.000 din mesečno (600.000 din godišnje), pa doprinosi pogađaju samo taj deo, a ostatak ide kroz 10%.

Razlika: preko 800.000 dinara godišnje u korist lične zarade, na istoj dobiti. Što je dobit veća u odnosu na opredeljenu ličnu zaradu, razlika je drastičnija, jer sve više profita ide kroz stopu od 10% umesto kroz ~44%.

Zato se u praksi kaže da je lična zarada povoljnija: nije trik, nego to što se doprinosi plaćaju na uži deo (opredeljenu zaradu), a ne na sve što zaradiš.

Kada lična zarada nije očigledan izbor

Nije uvek sve u čistoj računici:

• Vrlo mala dobit. Ako jedva prelaziš minimalnu osnovicu, razlika između dva režima se smanjuje, jer i kod lične zarade moraš da opredeliš zaradu barem na nivou najniže propisane osnovice doprinosa.
• Penzijski i zdravstveni osnov. Kroz ličnu zaradu redovno uplaćuješ doprinose na jasno definisanu osnovicu, što utiče na buduću penziju. O tome kako se staž i penzija računaju kod preduzetnika pisali smo u tekstu imaju li paušalci pravo na penziju.
• Trošak knjigovodstva. Čim si na knjigama, imaš mesečni trošak knjigovođe, bez obzira na to koji od dva režima biraš. To nije razlika između lične zarade i samooporezivanja, ali jeste razlika u odnosu na paušal.

Rok koji ne smeš da propustiš: 15. decembar

Opredeljenje za isplatu lične zarade nije nešto što možeš da uključiš usred godine kad ti odgovara. Prijava Poreskoj upravi podnosi se najkasnije do 15. decembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine.

To znači:

• Ako želiš da 2027. budeš na ličnoj zaradi, obaveštenje moraš da predaš do 15. decembra 2026.
• Ako propustiš rok, celu narednu godinu ostaješ na samooporezivanju, sa svom razlikom u porezu koju si video u računici iznad.

Isto tako, kad se jednom opredeliš za ličnu zaradu, ostaješ na njoj dok se ponovo ne opredeliš za promenu, opet u istom roku i sa primenom od naredne godine.

Zamka: paušalac koji tokom godine "ispadne" iz paušala

Ovo je detalj koji mnoge iznenadi. Ako si paušalac i tokom godine pređeš limit od 6.000.000 dinara ili iz drugog razloga izgubiš pravo na paušal, ne možeš odmah da pređeš na ličnu zaradu.

Ministarstvo finansija je još 2020. u zvaničnom mišljenju (br. 430-00-7/2020-04) zauzelo stav da preduzetnik koji tokom godine izgubi pravo na paušalno oporezivanje ne može iste godine da se opredeli za ličnu zaradu. Praktično:

• Od momenta kad pređeš limit do kraja te godine plaćaš samooporezivanje na stvarnu dobit, dakle skuplji režim.
• Na ličnu zaradu možeš tek od 1. januara naredne godine, uz prijavu do 15. decembra.

Zbog toga trenutak prelaska limita zna da košta. Ako pređeš granicu u januaru, na skupljem režimu si skoro celu godinu; ako je pređeš u novembru, to je kraće. Detaljnije šta se sve dešava u tom trenutku pisali smo u tekstu šta se dešava kad paušalac pređe 8 miliona, a širu sliku najavljenih izmena imaš u tekstu o tome da li limit ide na 8 miliona.

Važno o najavama: tokom javne rasprave u junu 2026. predloženo je da preduzetnik koji izgubi pravo na paušal može na ličnu zaradu u roku od 15 dana od prestanka tog prava, umesto da čeka 15. decembar i 1. januar. To je za sada samo predlog, nije usvojen i nije objavljen u Službenom glasniku, pa ne menjaj ponašanje na osnovu najave. Dok se ne usvoji, važe pravila opisana gore.

Kako da doneseš odluku bez pogađanja

Odluka između lične zarade i samooporezivanja svodi se na tvoju stvarnu dobit i na to koliku zaradu sebi opredeljuješ. Pošto se stope i osnovice menjaju svake godine, najgore je odlučivati "po osećaju".

Paušalko ti pomaže da tu odluku doneseš na brojevima, a ne na pretpostavkama. Aplikacija prati tvoj promet i limit od 6 i 8 miliona u realnom vremenu, upozorava te na vreme ako se približavaš granici, i uz AI analizu poslovanja ti pokazuje šta te čeka ako pređeš na knjige, uključujući poređenje lične zarade i samooporezivanja na tvojim ciframa. Uz to dobijaš automatske podsetnike za rokove, pa ti 15. decembar neće proći nezapaženo.

Ako još nisi probao, isprobaj Paušalka besplatno 15 dana i vidi svoju situaciju na svojim brojevima, bez obaveza.

Lična zarada nije magija ni rupa u zakonu, nego zakonom predviđen (član 33a) način da doprinose plaćaš na deo, a ne na celu dobit. Za većinu preduzetnika sa pristojnom dobiti to znači stotine hiljada dinara razlike godišnje. Ono što ti treba jeste da na vreme znaš gde si u odnosu na limit i da ne propustiš rok 15. decembra.