Naplata od stranih klijenata 2026: devizni račun i porez

Rad sa stranim klijentima više nije ništa egzotično. IT, dizajn, marketing, prevod, konsalting, sve to radi sve više paušalaca iz Srbije i to potpuno legalno. Ali pravila se razlikuju od domaćeg posla po nekoliko ključnih tačaka, a greške na tim mestima znaju da skupo koštaju. Od dvostruko upisanog prihoda u KPO knjizi, preko pogrešne šifre na rasporedu priliva, do gubitka paušalnog statusa zbog limita o kojem nisi razmišljao.

Od 5. maja 2026. Srbija je deo SEPA sistema, što je donelo neke konkretne olakšice za uplate iz EU. Sve ostalo (fakturisanje, devizni račun, KPO knjiga) funkcioniše po pravilima koja postoje godinama, samo što se mnogo paušalaca prvi put susreće sa njima tek kad dođe prva uplata sa strane.

Ovaj vodič vodi te kroz ceo proces, redom kako ti se stvari dešavaju u praksi.

Šta je promenila SEPA od 5. maja 2026.

SEPA (Single Euro Payments Area) je jedinstveno područje za plaćanja u evrima koje pokriva 41 zemlju. Sve članice EU plus Švajcarsku, Veliku Britaniju, Norvešku, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i ostale. Srbija je punopravna članica od 5. maja 2026.

Za tebe kao paušalca to praktično znači tri stvari:

• EUR uplate iz SEPA zone stižu u roku jednog radnog dana umesto dosadašnjih 3 do 5 dana
• Provizije banaka su znatno niže jer nema više lanca posredničkih banaka
• Postupak na strani klijenta je standardizovan, samo IBAN i BIC, kao kad šalje uplatu domaćoj banci

Šta se nije promenilo? I dalje moraš da imaš devizni račun, i dalje banka traži raspored priliva, i dalje KPO knjiga, i dalje sva poreska pravila važe isto. SEPA je promenila brzinu i cenu transfera, ne i tvoje obaveze.

Za uplate van SEPA zone (SAD, Kanada, Australija, Velika Britanija u USD i slično) sve ostaje po starom. SWIFT transfer, posredničke banke, duže vreme i veće provizije.

Devizni račun, prva stvar koju moraš da uradiš

Ako primaš novac iz inostranstva, devizni račun je zakonska obaveza po članu 35. Zakona o deviznom poslovanju. Bez njega banka ne može ni da ti knjiži priliv.

Otvara se brzo, u istoj banci gde ti je dinarski poslovni račun. Potreban je samo izvod iz APR-a i lična karta. Većina banaka ne naplaćuje otvaranje, ali ima mesečnu naknadu za održavanje, pa proveri pre nego što izabereš banku jer su razlike značajne.

Ono što često zbunjuje nove paušalce: ne moraš odmah da konvertuješ devize u dinare. Novac može da ostane na deviznom računu koliko god ti odgovara, sve dok ti ne zatreba u dinarima. Konvertuješ kada hoćeš, po kursu koji ti banka tog dana ponudi.

Šta klijentu šalješ za uplatu?

Stranom klijentu treba da daš tri stvari:

• IBAN broj tvog deviznog računa (format RS35 + 18 cifara)
• SWIFT/BIC kod tvoje banke
• Naziv i adresu tvoje banke (ponekad traži, ponekad ne)

Ovo se obično stavlja na dno fakture, u zaseban blok pod nazivom Payment Instructions. Klijent iz SEPA zone uplaćuje isto kao da plaća domaću fakturu, bez dodatnih komplikacija.

Kako napisati fakturu stranom klijentu?

Faktura za inostranstvo razlikuje se od domaće u nekoliko bitnih elemenata.

Obavezni elementi

Pored osnovnih podataka (tvoj naziv, adresa, PIB, MB, broj fakture, datum prometa, opis usluge, iznos), na fakturi za stranog klijenta moraju da budu i:

• valuta u kojoj fakturišeš (najčešće EUR ili USD)
• protivvrednost u dinarima po srednjem kursu NBS na dan izdavanja fakture (ovo se često preskače, a obavezno je)
• bankovni podaci za uplatu (IBAN, SWIFT)
• napomena o PDV-u (videti niže)

Šta sa PDV-om?

Paušalac nije u sistemu PDV-a, ali kad fakturišeš stranoj firmi (B2B), čak i da jeste, PDV se ne obračunava jer je mesto prometa po članu 12. stav 4. Zakona o PDV-u u zemlji primaoca usluge.

Na fakturi obavezno ide rečenica:

PDV nije obračunat u skladu sa članom 12. stav 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Ova rečenica ima dva razloga. Jedan je formalno-pravni, drugi praktičan. Klijent iz EU često traži potvrdu da nije obavezan da plati PDV iz svoje zemlje, a ova napomena mu to objašnjava.

Jezik fakture

Faktura sme da bude na srpskom, ali u praksi ćeš je raditi na engleskom jer klijent treba da je razume i da je knjigovođa s druge strane proknjiži. To je potpuno legalno. Bitno je da iznos u dinarima i šifre budu tačni za našu Poresku.

Kad uplata stigne: raspored priliva

Ovo je deo gde najviše paušalaca napravi prvu grešku. Kad strani klijent uplati, banka ti se javlja mejlom ili kroz e-banking sa zahtevom da popuniš raspored priliva (poznat i kao loro nalog). Dok to ne uradiš, novac ti neće leći na račun.

U rasporedu priliva popunjavaš tri stvari:

• iznos koji je uplaćen (najčešće već ispisan)
• broj fakture po kojoj je uplata izvršena
• šifru osnova naplate (ovde greše najčešće)

Najvažnije šifre za paušalce

Šifra zavisi od usluge koju si pružio, ne od toga ko ti je klijent ili odakle:

Šifra	Za šta se koristi
302	Računarske usluge (programiranje, IT, hosting, SaaS razvoj)
305	Poslovni konsalting i savetovanje
304	Advokatske i pravne usluge
307	Ostale usluge koje ne ulaze u specifične šifre
816	Usluge iz oblasti obrazovanja i nauke (predavanja, kursevi)
301	Naknade za prava industrijske svojine (patenti, žigovi)
412	Naknade za licence

Ako radiš stalno sa istim klijentom po istom osnovu, banci možeš da podneseš trajni raspored priliva. Tada banka automatski knjiži sve buduće uplate od tog klijenta do određenog iznosa (najčešće 1.000 ili 2.000 EUR po prilivu), bez da te svaki put zove.

PayPal, Wise i Payoneer: šta sme a šta ne?

Ako tvoj klijent ne želi ili ne može direktnu uplatu na banku, PayPal i slični servisi su legalna opcija, ali samo za međunarodne uplate. Ono što je važno znati:

Sme: primati uplate iz inostranstva preko PayPal-a, Wise-a, Payoneer-a, povući novac na devizni račun u srpskoj banci, i tek tada raditi raspored priliva sa odgovarajućom šifrom (najčešće 837 ako se radi o elektronskoj kupoprodaji).

Ne sme: koristiti PayPal ili Wise za naplatu od domaćeg klijenta. Po Zakonu o platnim uslugama, domaći platni promet može da ide samo preko institucija registrovanih kod NBS, a PayPal i Payoneer to nisu.

Praktičan tok novca

1. Klijent uplaćuje na tvoj PayPal nalog
2. Povlačiš sa PayPal-a na svoj devizni račun u srpskoj banci
3. Kad novac legne, banka ti šalje zahtev za raspored priliva
4. Popunjavaš šifru, broj fakture, šalješ banci
5. Upisuješ fakturu u KPO knjigu po srednjem kursu NBS na dan fakture

Naknade variraju. PayPal je obično najskuplji (oko 4 do 5% između konverzije i provizije), Payoneer oko 2%, Wise koristi srednji tržišni kurs uz fiksnu naknadu. Za većinu paušalaca koji rade sa firmama iz EU, posle SEPA-e direktan SEPA transfer postaje najjeftinija opcija.

I još jedno, iznos uplate ne menja obavezu prijave. Svaki priliv, čak i 10 EUR jednom u par meseci, ulazi u KPO i u limit. Ne postoji „sitan" iznos koji se ne prijavljuje.

Kurs i KPO knjiga, gde se najviše greši

Pravilo je jednostavno, ali se često pogrešno tumači. Deviznu fakturu upisuješ u KPO knjigu u dinarima, po srednjem kursu NBS na dan izdavanja fakture. Ne na dan uplate, ne na dan kad si konvertovao u dinare, ne po kursu banke.

Konkretan primer

Izdaješ fakturu 12. juna 2026. na 1.000 EUR. Srednji kurs NBS tog dana je 117,15 dinara. U KPO knjigu upisuješ 117.150 dinara, bez obzira:

• kad ti klijent stvarno uplati (može i tri meseca kasnije)
• po kom kursu ti banka konvertuje
• da li uopšte konvertuješ u dinare

Ako klijent kasni i kurs se u međuvremenu promenio, ne radi se ništa. Kurs sa dana fakture ostaje fiksiran u KPO.

Zamka sa duplim knjiženjem

Ovo se dešava kad konvertuješ novac sa deviznog na dinarski račun. Banka prikaže priliv i na deviznom (kad je strani klijent uplatio) i na dinarskom (kad si konvertovao). To nije dvostruki prihod i ne upisuješ ga dvaput u KPO. U KPO ide samo iznos po fakturi, jednom.

Limit 6 miliona i limit 8 miliona, gde inostranstvo ulazi a gde ne?

Ovo je jedna od najvažnijih razlika koju treba da znaš na pamet:

• Limit od 6.000.000 RSD (za zadržavanje paušalnog statusa). Inostrane fakture se računaju, bez obzira što su iz inostranstva.
• Limit od 8.000.000 RSD (prag za ulazak u PDV sistem). Inostrane fakture se NE računaju, jer mesto prometa nije u Srbiji.

Praktična posledica? Paušalac koji ima 5 miliona prometa sa domaćim klijentima i 2 miliona sa stranim prebio je limit od 6 miliona i gubi paušalni status, ali nije ušao u PDV jer je domaći promet ispod 8 miliona.

Više o tome kako se obračunavaju limiti i šta da radiš ako se približavaš granici imaš u našem tekstu o paušalnim limitima.

Česte zablude koje koštaju

„Sitan iznos ne moram da prijavim." Ne postoji prag ispod kojeg uplata ne ulazi u KPO. I 10 EUR i 10.000 EUR tretiraju se isto.

„Mogu da držim sve u EUR i ne prijavljujem dok ne konvertujem." Ne. Obaveza je da fakturu upišeš u KPO na dan izdavanja, nezavisno od konverzije.

„Klijent iz SAD nema UIDO sa Srbijom, znači plaćam porez po odbitku od 20%." Ne. Porez po odbitku od 20% (član 40. Zakona o porezu na dobit) važi za isplate koje ti vršiš inostranstvu, ne za uplate koje primaš.

„PayPal je nevidljiv za Poresku." Nije. Svaki priliv na PayPal je oporeziv prihod, a Poreska uprava ima mehanizme za proveru.

„Mogu da fakturišem u EUR i domaćem klijentu." Ne smeš. Plaćanja između rezidenata u Srbiji moraju biti u dinarima.

Šta da uradiš pre prvog stranog klijenta?

Mala checklist koja štedi puno glavobolje:

• Otvori devizni račun u istoj banci gde ti je dinarski
• Pripremi šablon fakture na engleskom sa svim obaveznim elementima
• Proveri koju šifru osnova naplate koristiš za svoju delatnost
• Razmisli o trajnom rasporedu priliva ako ćeš raditi sa istim klijentom kontinuirano
• Vodi računa da praćenje limita od 6 miliona uključi i inostrani promet

Posao sa inostranstvom nije komplikovan kad jednom uspostaviš ritam. Najveći deo administracije se sredi u prva dva-tri meseca, a posle toga sve postaje rutina. Faktura, raspored priliva, KPO, dalje.