Da li paušalac može da radi u državnoj firmi: pravila

Došli smo u vreme kada ne težimo samo za državnim poslom. Uz stabilnost koju taj posao donosi, mnogi razmišljaju o slobodnoj i dodatnoj zaradi „sa strane“, a koju donosi otvaranje paušalne firme.

Mnogi zaposleni u državnim firmama imaju ideju, hobi ili stručnu veštinu koju žele da pretvore u privatni angažman nakon radnog vremena. Tu se, međutim, javlja čuvena nedoumica: da li je to uopšte dozvoljeno? I šta kaže zakon ako neko radi, recimo, u školi, bolnici, opštini ili javnom preduzeću, a želi da otvori PR radnju za marketing, programiranje, kreativne usluge, edukaciju ili bilo koju drugu delatnost?

Dobra vest je da je ova kombinacija moguća za zaposlene u javnim preduzećima i javnim službama, ali ne i za državne i opštinske službenike, i samo ako se poštuje nekoliko vrlo jasnih pravila. Upravo zato je važno da razumete granicu između onoga što zakon smatra sukobom interesa i onoga što je sasvim uredna dodatna delatnost.

Paušalac istovremeno zaposlen u državnoj firmi, uslov

Paušalna radnja sama po sebi nije zabranjena državnim zaposlenima. Naprotiv, veliki broj ljudi u javnom sektoru ima registrovanu delatnost van radnog vremena. Zabrana postoji samo u situacijama kada se posao u paušalu preklapa sa službenim ovlašćenjima u državnoj firmi, ili kada bi mogao da utiče na nepristrasnost zaposlenog. Takođe, ako ste po zakonu državni službenik (organi državne uprave, agencije) ili službenik u pokrajinskoj, gradskoj ili opštinskoj upravi, paušal vam nije dozvoljen: Zakon o državnim službenicima (član 28) i Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (član 42) zabranjuju vam da se bavite preduzetništvom. Pravila u nastavku važe za zaposlene u javnim preduzećima, školama, zdravstvu i drugim javnim službama. Ostalo proverite kod poslodavca i u ugovoru o radu. Sve u svemu, to u praksi izgleda ovako:

• Medicinska sestra može da ima PR radnju za prodaju kolača ili grafički dizajn, ali ne može privatno da pruža zdravstvene usluge koje su u nadležnosti ustanove u kojoj radi.
• Nastavnik može da drži privatne časove.
• Programer zaposlen u javnom preduzeću ili ustanovi može da radi projekte koji nisu u sukobu sa njegovim službenim zadacima, dok državni službenik u organu uprave ili agenciji to ne može, jer mu Zakon o državnim službenicima (član 28) zabranjuje bavljenje preduzetništvom.
• Službenik u opštinskoj ili gradskoj upravi ne može da ima preduzetničku radnju uopšte, jer mu Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (član 42) izričito zabranjuje da se bavi preduzetništvom.

Dakle, kao što možete da vidite, uopšte se u praksi ne dovodi u pitanje da li je paušal dozvoljen, sporno je samo pitanje šta se tačno radi i koje se usluge pružaju kroz paušalnu firmu.

Kako se utvrđuje da li postoji sukob interesa između privatnog i državnog posla?

Sukob interesa nastaje ako privatna delatnost utiče na obavljanje službenih dužnosti ili ako bi preduzetnik mogao da ima korist zbog svog položaja u državi. Zato se delatnosti koje izaberete u paušalu posmatraju kroz dva pitanja:

1. Da li privatni posao ima ikakvu vezu sa mojim državnim poslom?
2. Da li kroz PR radnju mogu da dođem u situaciju da utičem na odluke koje službeno donosi moja institucija?

Ukoliko je odgovor na oba pitanja “ne“, vaša delatnost je verovatno dozvoljena i ne postoji sukob interesa. Za većinu kreativnih, edukativnih, IT, konsultantskih i zanatskih zanimanja sukob ne postoji ni u tragovima. Problem nastaje kada postoji mogućnost da službena funkcija utiče na privatnu zaradu i tada delatnost mora da bude izbegnuta.

Da li je potrebna saglasnost poslodavca?

Mnogi se pitaju ono čuveno – a šta ako mi poslodavac jednostavno ne dozvoli da otvorim firmu, ima li on pravo na to? Istina je da većina državnih institucija ima sopstvena pravila o dodatnoj delatnosti.

U najvećem broju slučajeva dovoljno je da obavestite poslodavca, a ponekad je potrebna i zvanična saglasnost. Saglasnost zavisi od sektora do sektora. Tako se u školstvu i zdravstvu često zahteva obaveštenje, u policiji može da bude potreban i stroži režim, a službenici u opštinskim i gradskim upravama preduzetništvom ne smeju da se bave uopšte, te je potrebno da se dodatno informišete oko specifičnih uslova.

Međutim, bez preterane brige. Cilj ovoga nije da se zabrani privatni posao, već da se potvrdi da ne postoji rizik od preklapanja ovlašćenja. Kada delatnost nema dodirnih tačaka sa državnim poslom, saglasnost se najčešće daje bez ikakvih problema.

Kako funkcioniše radno vreme i dodatni angažman?

Paušalna radnja se vodi kao privatna delatnost van radnog vremena. Zakon ne propisuje koliko sati sme da radi paušalac, ali jasno propisuje da državni posao mora da se obavlja uredno, kao i da ne „trpi„ zbog dodatnog angažmana.

To znači da paušalac može da radi uveče, vikendom ili u vreme koje ne remeti njegovo službeno radno vreme. U praksi, najveći broj državno zaposlenih paušalaca radi kao konsultant, grafički dizajner, web developer, edukator, prevodilac, trener ili zanatlija, sve to su delatnosti koje ne utiču na redovni posao i čije usluge mogu da se pružaju van zvaničnog radnog vremena.

Može li paušalac zaposlen u državnoj firmi da izdaje fakture državnim institucijama?

I ovde je odgovor potvrdan. Može, ali ne svojoj instituciji. Zaposleni u školi ne može da izdaje fakture svojoj školi. Takođe, zaposleni u javnom preduzeću ne može da naplati uslugu svom preduzeću. Sve to se vodi kao direktan sukob interesa.

Međutim, ne postoji ograničenje kada su u pitanju druge škole, druge opštine, privatne firme ili potpuno nepovezani javni projekti. Naravno, opet pod uslovom da njegov posao u paušalu nema nijednu tačku koja utiče na njegov službeni rad.

Praktičan detalj za naplatu: svaka državna institucija, škola, opština ili javno preduzeće fakture prima isključivo kroz sistem elektronskih faktura (SEF). Da biste im naplatili, morate da se registrujete kao dobrovoljni korisnik, iako niste u sistemu PDV-a, a registracija vas obavezuje da sistem koristite tokom tekuće i cele naredne godine. Šta sve to znači objasnili smo u tekstu eFakture i SEF za paušalce.

Ko od paušalaca mora na SEF i kako izgleda registracija, pročitajte na stranici eFakture za paušalce.

Šta je sa porezima i doprinosima kada radnik ima i državni posao i paušal?

Ovo je česta briga, ali rešenje je jednostavno. Zaposleni u državnoj firmi već ima plaćene doprinose preko poslodavca. Kada otvori paušal, plaća paušalni porez i doprinos za PIO na paušalnu osnovicu iz rešenja, ali ne i doprinose za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, jer je po tim osnovima već osiguran preko poslodavca.

U praksi, to znači da paušalac koji je zaposlen plaća niže doprinose nego paušalac koji nije u radnom odnosu. Dakle, ukoliko planirate da otvorite svoju agenciju, a zaposleni ste, budite bez brige. Državni posao i paušal mogu da idu zajedno, ali uz jasne granice.

Najvažnije je da vaša privatna delatnost bude transparentna, prijavljena poslodavcu i da ne postoji nikakav uticaj na službene obaveze, tj. da ne postoji sukob interesa. Uz pravilno postavljene granice, paušalni rad može da bude odlična dopuna plate, prostor za lični razvoj ili način da vaše preduzetničke ideje žive paralelno, uz sigurnost i državni posao, bez potrebe da birate ili da se nečega odričete.