Avans u paušalnom preduzetništvu: da li je obavezan

Ukoliko ste otvorili paušalnu firmu, ili tek planirate, sigurno ste se susreli po prvi put sa mnogo novih i nepoznatih stručnih pojmova, a da niste sigurni šta oni zaista znače. Tako se kao paušalac možete susresti sa pitanjem vezanim za plaćanje avansa i da li je on obavezan u ovom tipu poslovanja. U nastavku saznajte šta predstavlja avans, da li se razlikuje od akontacije i kapare, kao i da li je i kada je obavezan u paušalnom preduzetništvu.

Avans – značenje

Avans je novčana uplata koju klijent izvršava unapred, pre nego što preduzetnik isporuči robu ili izvrši određenu uslugu. Kada govorimo o paušalnom poslovanju, avans može da igra bitnu ulogu, kako bi se obezbedila poslovna stabilnost i kako ne bi došlo do neplaniranih troškova i gubitaka, u slučaju da se klijent u međuvremenu predomisli i na “pola posla” odustane od porudžbine.

Avans nije uvek obavezan, ali njegova primena može da bude veoma značajna i korisna u situacijama kada su potrebna početna ulaganja, kada postoji rizik da se posao otkaže, ili kada se posao realizuje u više etapa. Kako paušalci ne vode poslovne knjige, ni avans kao takav ne menja način oporezivanja.

Međutim, avans sam po sebi nije promet: u KPO knjigu i u limit ulazi tek kada se usluga izvrši, odnosno roba isporuči. Uplatu avansa je dobro propratiti odgovarajućom dokumentacijom, pre uplate profakturom, a posle uplate avansnim računom. Bitno je naglasiti da danom uplate avansa poreska obaveza nastaje samo kod PDV obveznika (član 16. Zakona o PDV-u), a paušalci nisu u sistemu PDV-a. Za paušalca avans nema poreski efekat dok se promet ne izvrši.

Akontacija i avans – na šta se tačno odnose?

Često možemo čuti kako se termini „akontacija“ i „avans“ u svakodnevnom govoru koriste kao sinonimi. Ipak, ne radi se o istoj stvari, te tako postoje nijanse u značenju:

• Akontacija – najčešće označava delimičnu uplatu ukupne sume koja se plaća u više rata
• Avans – za razliku od akontacije, može da bude delimična ili puna uplata koja je izvršena unapred.

Ako govorimo sa pravnog aspekta, sama razlika između avansa i akontacije je zanemarljiva, i kao takva, često ne utiče na tok poslovanja. Međutim, preporučuje se da se u ugovoru jasno precizira šta uplata predstavlja kako bi se izbegla zabuna ako dođe do potencijalnog otkazivanja posla ili do eventualnog povrata sredstava.

Avans ili kapara – u čemu je razlika?

Za razliku od avansa i akontacije, gde su slični pojmovi u pitanju, avans i kapara imaju drugačiju pravnu težinu:

• Avans - u najvećem broju situacija bude vraćen klijentu, ukoliko posao zbog nekog razloga ne bude realizovan
• Kapara - zadržava se, ili čak duplira u zavisnosti od toga ko je odgovoran za to što ugovor nije ispoštovan (član 83. Zakona o obligacionim odnosima).

Zbog toga je važno već u ugovoru da jasno i nedvosmisleno navedete da li se radi o avansu ili kapari – jer to drastično menja način na koji ćete postupati u slučaju da jedna strana odustane od dogovora.

Kada se avans preporučuje za paušalce?

Iako avans nije obavezan u paušalnom preduzetništvu, on se ipak često sreće kod paušalaca kao sredstvo dodatne sigurnosti. Avans se posebno preporučuje:

• Kod novih klijenata s kojima prvi put sarađujete
• Kada posao zahteva materijalne troškove (štampa, kupovina opreme, angažovanje trećih lica)
• Kod projekata koji se duže realizuju
• Kada postoji rizik da klijent neće da izmiri obaveze nakon završetka posla

Za paušalce koji posluju u IT sektoru, dizajnu, marketingu, zanatstvu ili savetodavnim uslugama, avans može da bude korisno sredstvo da se unapred pokriju troškovi ili rezerviše termin.

Kako izgleda avansna faktura i da li je neophodna?

Obaveza izdavanja avansnog računa po Zakonu o PDV-u važi za PDV obveznike, pa paušalac koji nije u sistemu PDV-a nema tu zakonsku obavezu. Izuzeci su maloprodaja, gde se primljeni avans fiskalizuje kao avansni fiskalni račun, i paušalci koji koriste sistem eFaktura, gde je avansna e-faktura obavezna. U svim ostalim slučajevima avansni račun je poslovni dokument koji se ipak preporučuje: klijentu koji je pravno lice treba da bi proknjižio dati avans, a vama da uplata bude jasno evidentirana. Pre uplate klijentu šaljete profakturu, a nakon što avans legne izdajete avansni račun. On treba da sadrži:

• Naziv, adresu i PIB preduzetnika i klijenta
• Broj, datum i mesto izdavanja
• Datum prijema avansa
• Iznos primljenog avansa
• Osnov avansa (na koju uslugu, proizvod ili ugovor se odnosi)
• Napomenu da izdavalac nije u sistemu PDV-a

Ako klijent uplati više avansa, za svaku uplatu se izdaje poseban avansni račun. Kada posao završite, izdajete konačnu fakturu na pun iznos usluge ili robe, na kojoj navodite sve avansne račune (broj, datum, iznos), umanjenje za primljene avanse i preostali iznos za uplatu.

Ovakav dokument može da bude jednostavan, ali, s druge strane, dovoljno jasan da na adekvatan način zaštiti i preduzetnika i klijenta u slučaju da dođe do potencijalnog nesporazuma.

Kako paušalci knjiže avans?

Paušalni preduzetnici ne vode poslovne knjige, ali su ipak dužni da vode evidenciju o prometu (KPO knjigu). Avans se ne upisuje u KPO u trenutku uplate: promet se evidentira tek kada se usluga izvrši, odnosno roba isporuči, jer avans do tada nije prihod od izvršenog prometa. Obrazac KPO ima samo kolone za prihod od prodaje proizvoda i prihod od izvršenih usluga, a primljeni avans nije ni jedno ni drugo.

Kada izdate konačnu fakturu, u KPO ulazi njen pun iznos, uključujući i deo koji je ranije plaćen avansom, i to po datumu prometa. Po istom principu se računaju i limit od 6 miliona i PDV cenzus od 8 miliona: Zakon o PDV-u (član 33) ukupan promet definiše kao promet dobara i usluga, ne kao naplatu, pa avans ne ulazi u limit dok promet nije izvršen.

Napomena: paušalci nisu u sistemu PDV-a; kod preduzetnika koji jesu PDV obveznici, prijem avansa povlači izdavanje avansnog računa sa iskazanim PDV-om i nastanak poreske obaveze u momentu prijema avansa. Avans u značajnoj meri pomaže paušalcima da planiraju vreme i zaštite svoje poslovanje.

Iako se ne smatra obaveznim, on često zna da bude veoma koristan, posebno kada su u pitanju poslovi sa nepoznatim ili inostranim klijentima, većim ulaganjima ili projektima u više faza. Vrednujte svoje vreme, trud i novac i ne oklevajte da tražite avans prilikom svog zalaganja. Osigurajte se kako biste izbegli potencijalne materijalne i nematerijalne gubitke.

Dogovorite uslove sa klijentom pre početka rada i pravilno dokumentujte, uz naglasak na konkretne i nedvosmislene uslove plaćanja. Uz jasno razlikovanje avansa, akontacije i kapare moći ćete kao paušalni preduzetnik da se zaštitite u slučaju nepredviđenih okolnosti, a transparentna komunikacija i precizna evidencija značajno će doprineti zdravim poslovnim odnosima.